˝Jedan grad se zove Raj, a drugi se zove Pakao.˝
Postoje dva grada koja nikad neće biti uništena. Oni su vječni. Jedan grad se zove Raj, a drugi se zove Pakao. Za ući u Raj potrebno je proći kroz jedna vrlo uska vrata koja se zovu LJUBAV. Stoga pretili ljudi, to jest oni koji odbijaju ljubiti, ne mogu ući. U grad zvani Pakao ulazi se kroz široka vrata koja se zovu SEBIČNOST. Netko bi me mogao upitati: U kojem je od ova dva grada veća gužva? Ne znam odgovoriti na ovo pitanje. Znam samo da, kad su Isusa upitali: „Je li mnogo onih koji se spašavaju?“, On je odgovorio: „Trudite se da uđete na uska vrata.“ Kakvi su oni koji se trude ljubiti? Strpljivi su, raduju se s radosnima i trpe s onima koji su u trpljenju, nisu zavidni na tuđem uspjehu, nisu škrti, uvijek su raspoloženi dijeliti dobra, bilo duhovna, bilo materijalna, ne srde se, nisu osvetoljubivi, sve govore i čine na slavu Božju i dobrobit bližnjega, bilo koje boje, rase i staleža. Ukratko, oni koji ljube ne žive više za sebe. Egoisti žive samo za sebe. Stoga su oni oholi, zavidni, nasilni, škrti, lijeni, bludni i proždrljivi. Nerazumno su došli do sljedećeg zaključka: Samo je jedan život i ja u njemu želim uživati! Govori li svećenik u tvojoj Crkvi često o ova dva grada? Netko mi je rekao: „Moj svećenik svako malo govori o Raju, ali nikad o Paklu, jer kaže da ne postoji. Svi ćemo ići u Raj!“ Kad bismo barem! Nažalost, u današnjem Evanđelju Isus nas podsjeća da Pakao uistinu postoji.
o. Lorenzo Montecalvo